О књизи: 2015 / Аутор ове књиге, који се храбро борио у Авганистану, два пута је био номинован за звање Хероја Совјетског Савеза. Али га никада није примио. Вероватно зато што је, како је сам касније у шали објаснио, уместо потребних чизама, током борбених дејстава на планинама носио удобније патике и није добро спроводио политичку обуку са војницима. Ипак, има војна признања: два ордена Црвене звезде и медаље. „Јаркоцрвени кофер, узбуркавши се, ударио је о бетон кабулског аеродрома“, пише Николај Прокудин. „Био је то јак немачки кофер, огроман, буквално гигантске величине, који се зове „окупаторски сан“. Садржао је капут од грашка, свакодневни шињел, шињел, лежерни и сако, хромиране чизме и још много других глупости. Дубоко сам удахнуо врели јулски ваздух Кабула... Када сам се потпуно заситио пијанства и безумља гарнизона, коначно сам успео да се пребацим у иностранство. Авганистан, који је у рату већ дуги низ година, постао је моје „иностранство“. Ни ја ни моје колеге нисмо знали шта се тамо заиста дешава. Вративши се из рата, Прокудин је почео да пише. За шта? „Боли ме душа за оне који су погинули у авганистанском рату“, каже писац.